NAUČNA ISTRAŽIVANJA O REIKIU

 

Istraživanja obavljena na Stenfordu (SAD), zasnovana na merenju energetskog protoka pomoću visokoosetljivih aparata, utvrdila su da energija
u telo osobe dolazi, pre svega, kroz teme i spušta se niz kičmeni stub, kroz takozvani energetski kanal koji se sastoji od 7 međusobno povezanih energetskih centara, poznatih kao čakre. Životna energija „uplovljava“ u telo, krećući se u vidu spirale u smeru suprotnom od kazaljke na satu, isto kao što je spirala DNK.
Protičući kroz kičmeni stub, energija se širi u organizmu, popunjava svaku ćeliju i izranja kroz minorne čakre na dlanovima i stopalima. Polaganjem ruku na telo, energija se dodatno i fokusirano usmerava u određenu oblast.

Zanimljiva je činjenica što energija na neki način biva „uvučena“ od strane energetskog kanala u telo, koje samo određuje koliko je njemu dovoljno energije na svakom određenom mestu.
Reiki praktičar može da usmerava energiju prema svom telu, i u bilo kom drugom pravcu van tela: na druge ljude, predmete, životinje, biljke, situacije, oblasti života, nezavisno od razdaljine na kojoj se oni nalaze.
Poznata istražiteljka dr Bara Fišer iz Santa–Fea (Nju Meksiko) razradila je zanjimljivu tehniku posmatranja efekata Reikija pomoću čuvene fotografije Kirlijana. Testirao se uticaj Reikija na daljinu.
Fotografije pacijenata koje su bile urađene pre tretmana pokazivale su neuporedivo manje energetsko zračenje nego tokom tretmana. Pored toga, tretman se sprovodio na daljinu, drugim rečima, na ljudima koji fizički nisu bili prisutni.